Nije dobro niti zdravo da Srbija bude Beograd

"Srbiji je potreban predsednik koji je rodoljub, dosledan svojim uverenjima i koji se u politici ne okreće kako vetar duva, ali i predsednik koji je istovremeno i istinski demokrata", smatra Miloš Jovanović, lider DSS.

Jovanović, koji je najavio kandidaturu za predsednika Srbije, u intervjuu za "Blic" ističe da nema nameru da učestvuje "u cirkusu koji se neretko pravi od politike danas", ali i objašnjava zašto smatra da društvene mreže nisu relevantni izvori javnog mnjenja, te šta građani mogu da očekuju ukoliko DSS dođe na vlast.

Ozvaničili ste kandidaturu za predsednika Srbije, prvi ste koji je to uradio, jeste li čuli komentare da ste preterano fini, a da to kod nas ne prolazi najbolje?

- Ne. Čitao sam, i to na stranicama vašeg lista, da sam "dobar kandidat, obrazovan, pristojan i bez afera", ali da to nekada nije dovoljno jer u Srbiji treba više populizma i estradizacije, kojoj, činjenica je, ja nimalo nisam sklon. Uvek sam mislio da je bavljenje politikom vrlo ozbiljna i plemenita stvar, da državni poslovi zahtevaju veliku odgovornost i priznajem da nemam nameru da učestvujem u cirkusu koji se neretko pravi od politike danas. Mene nećete videti na Fejsbuku ili Instagramu kako pratim svoju decu za prvi dan škole niti imam nameru da svima otvaram album sa slikama iz svog privatnog života kako bih pokazao da sam običan i normalan čovek. Nećete me videti ni kako se na Tviteru sterilno i besmisleno prepirem sa ljudima za koje ne znam ni ko su, ni šta su, ni šta znaju, niti od čega žive – zato Tviter i nemam. Još manje ćete me videti da, kao neki političari, režiram scene poput dolaska gradskim prevozom prvog dana stupanja na funkciju jer su sve to nedostojne "fore" a ja ne volim šminku i nikada nisam verovao u politiku na "foru". Uostalom, isuviše cenim ljude i ne mislim da su građani budale da bih ih zavodio nekakvim predstavama na društvenim mrežama ili bilo gde drugde. Drugim rečima, ono čemu pokušavam da doprinesem nema apsolutno nikakve dodirne tačke sa onim čime se recimo "bavi" Kim Kardašijan, šta god to bilo. Izgledam kako izgledam, imam biografiju koju imam i nadasve imam jasna ubeđenja kada je u pitanju ova država i ovaj narod. Mislim da nivo treba podizati a ne spuštati i zato smatram da treba povući jasnu i neporoznu granicu: politika za politiku, estrada za estradu.

Često čujemo da nam treba novi Koštunica. Baš zbog toga što "mirna reka breg roni". Je l' to možda i vaša taktika?

- Ne radi se o taktici već o činjenici da je sve u životu – izgradnja kuće, izgradnja stranke, izgradnja političke pozicije pa i izgradnja snažne i uređene Srbije – pitanje vremena i stvar procesa. I to je nešto što mi se čini da mi Srbi ne shvatamo uvek. Mi smo neretko kroz istoriju stvari radili na "o-ruk". Zato smo češće bili istrajniji i hrabriji u ratovima nego u miru. To je neka vrsta naše nesposobnosti za strateško, hladnokrvno promišljanje. A strateško promišljanje, osim pameti i procene, iznad svega zahteva strpljenje i etapno izvršenje zadatka. Zapad je uvek bio dobar u tome. Zato su i vladali svetom. Na nama je da savladamo te stvari.

Zašto bi neko vama dao glas, a ne Aleksandru Vučiću ili Borisu Tadiću ili Mariniki Tepić ili Vuku Jeremiću ili Bošku Obradoviću...

- Zato što je Srbiji potreban predsednik koji je rodoljub, dosledan svojim uverenjima i koji se u politici ne okreće kako vetar duva ali i predsednik koji je istovremeno i istinski demokrata, koji želi i ume da okuplja ljude oko opšteg interesa a ne da ih deli, stvara tenzije i unosi razdor među građane.

Kako procenjujete svoje šanse i šta je vaš cilj?

- Mogu da procenjujem političku situaciju. Mogu da se usudim da promišljam i istorijske okolnosti u kojima se nalazi srpski narod i da razmišljam o tome šta nam valja činiti ali se nikada nisam bavio procenjivanjem sopstvenih šansi. Na meni je da se borim i da dam sve od sebe. To i činim.

Da li očekujete da vas na predsedničkim izborima možda podrži neka opcija s kojom nećete biti na istoj listi za parlament, ali koja nema svog kandidata?

- Nisam razmišljao o tome.

Odavno ste se udružili sa POKS-om. Imate li neka istraživanja, šta ona kažu?

- Nismo radili istraživanja niti su mi ona značajna. Mnogo mi je važnije što smo uspostavili zaista dobru ljudsku i bratsku saradnju na čemu mogu samo da zahvalim POKS-u i njegovom predsedniku Žiki Gojkoviću. Puno je posla kada je Srbija u pitanju a jedan od najvažnijih je i njeno identitetsko i istorijsko utemeljenje posle čitavog jednog veka nacionalnog lutanja. Danas smo konačno u prilici da jednom za svagda raskrstimo sa nadnacionalnim a zapravo najčešće antinacionalnim i antisrpskim ideologijama kojima je bilo zatrovano naše nacionalno biće. Što se mene tiče, stvarno je bilo dosta jugoslovenštine, dosta komunizma, dosta i ovog jeftinog i neznalačkog evropejstva kojim se kiti deo srpskih elita. Srbi smo i ne treba da imamo nikakav kompleks zbog toga. Naprotiv, imamo kao retko ko slavnu slobodarsku istoriju na koju možemo i moramo da budemo ponosni. I zato je danas važno iskoristiti tu istorijsku priliku i konačno utemeljiti srpski narod i njegove države u nacionalnoj kulturi, nacionalnom pismu i nacionalnoj istoriji. U tom pogledu izuzetno je značajno i pitanje kraljevine. Naravno, reč je o jednoj ravni koja se razlikuje od akutnih, konkretnih i vidljivijih političkih problema s kojima se suočavamo svi mi kao građani. Svesni smo da je reč o pitanju koje se rešava na duže staze ali tu istorijsku dimenziju programa naše koalicije – koalicije NADA – niko ne bi trebalo da bagateliše jer se radi o promišljanju samih temelja našeg naroda.

Bilo je najava i nekih širih koalicija sa pojedinim desničarskim organizacijama, ali ipak nisu realizovana. Hoćete li se širiti ili je "spisak" konačan?

- Ne razmišljam o spiskovima.

Kako ste zadovoljni dijalogom o izbornim uslovima?

- Atmosfera je bila pristojna i to je, samo po sebi, već nešto. Uslovi će verovatno biti za koju nijansu bolji ali sumnjam da će se išta epohalno desiti jer je ovde reč o načinu vladanja jednog režima koji počiva na odsustvu demokratskog duha. SNS naprosto nema puno sluha za demokratiju. Nije to nešto što im ide prirodno, od ruke što bi se reklo.

Da li očekujete da ovog puta svi izađu na izbore ili da ponovo neko bojkotuje?

- Svako će raditi kako misli da je ispravno. Mi idemo u boj.

Bili ste među opozicionarima koji su se našli u "Vili Mir" na sastanku s delegacijom Republike Srpske. To je izazvalo dosta kritika na društvenim mrežama. Da li danas mislite da vam je tamo bilo mesto? I zašto ste otišli?

- Prvo, do društvenih mreža mi je stalo kao do lanjskog snega. Drugo, a ovo drugo je zapravo jedino važno: tamo se moralo biti jer je Republika Srpska pod velikim udarom i bilo je bitno pokazati određenu vrstu jedinstva. I potpuno mi je svejedno da li je aktuelni predsednik taj događaj iskoristio za ličnu promociju, možda imao neke dodatne interese i račun da tako nešto organizuje ili nije. Ne odazvati se tom pozivu bi predstavljalo neodgovorno i nedržavotvorno ponašanje.

Kada biste došli na vlast, koja biste prva tri poteza povukli?

- Prvo – promenili bismo izborni sistem i omogućili građanima da glasaju za svoje predstavnike po imenu i prezimenu. Samo se na taj način može promeniti unutrašnje funkcionisanje političkih stranaka, razbiti njihova moć i učiniti da partijska knjižica ne bude više najvažniji dokument u zemlji. Tako se rešavaju problemi korupcije, partijskog zapošljavanja, ucena, pritisaka i nepravde koji neminovno proističu iz pošasti zvane partijska država.

Drugo – izmenili bismo Zakon o poreklu imovine tako da se odnosi samo na javne funkcionere i njihove porodice od 1990. godine i konačno bismo temeljno ispitali poreklo njihove imovine. Ovo pitanje je pitanje elementarne pravde.

Treće – započeli bismo proces temeljne reorganizacije teritorijalnog uređenja Srbije jer nije dobro niti zdravo da sva Srbija bude Beograd. Lokalnim samoupravama svakako treba dati veće nadležnosti i decentralizovati državu, vodeći naravno pri tome računa o državnom jedinstvu. Takvo uvođenje reda i iskorenjivanje partitokratije i korupcije bi samo po sebi imalo pozitivne posledice na ekonomiju zemlje, njen privredni rast, budžet i BDP. Pored toga, ima još puno stvari koje valja učiniti. Formiranje visoke škole državne uprave kako bismo konačno počeli da stvaramo srpsku elitu i neophodan kadar za državnu upravu je od strateškog značaja. Nastavak jačanja vojske kroz vraćanje obaveznog služenja vojnog roka ali i donošenje Zakona o vojnoj neutralnosti su takođe mere koje ćemo sprovesti. Potrebno je povećati i budžet za kulturu i definisati ambicioznu politiku u toj oblasti sa akcentom na nacionalnom stvaralaštvu i njegovoj promociji kao i na zaštiti nacionalne kulturne baštine.

Nezavisno, međutim, od raznih konkretnih mera, bitno je učiniti još nešto – vratiti normalnost i pristojnost u javni diskurs, toleranciju prilikom ophođenja jednih prema drugima, raditi na nacionalnom pomirenju i vraćanju vere građana u opšti interes i javno dobro.

Jeste li za Dan zastave postavili svoju na prozor?

- Nisam jer sam ovih dana neprestano bio na putu. Ali mnogo pre nego što je SNS došla na vlast sam, sa tadašnjim udruženjem građana čiji sam bio član, pokrenuo akciju "jedan prozor – jedna zastava" gde smo upravo delili srpske trobojke kako bi je građani stavljali na prozore. Srpska trobojka je uvek lep prizor!