Miloš Jovanović za Alo: Ili ćemo svi završiti u rijalitiju ili će se nešto promeniti

Jedan je od retkih na političkoj sceni koji ume da pohvali podjednako kao i da iskritikuje one koji nisu njegovi politički istomišljenici. Miloš Jovanović, lider DSS-a, predsednički kandidat koalicije NADA, za Alo! je govorio o mnogim aktuelnim političkim temama.

Kako komentarišete aktuelna dešavanja na Jarinju?

- To je posledica politike koja se vodi od 2008. kada su secesionisti formalizovali secesiju kroz jednostrano proglašenje nezavisnosti. Mi imamo državnu politiku koja je bila, ne mogu reći blagonaklona, jer bi to bilo preterano, ali nije dovoljnom oštrinom reagovala na taj akt. Trasiran je od tada pogrešan put, koji je nastavio i SNS i krunisan je Briselskim sporazumom 2013. Imamo posledice tehničkog dijaloga koji je vodio Borko Stefanović 2011. godine, pa je to razrađeno 2016. Sad smo tu gde jesmo, ali treba iskakati iz tog koloseka i vraćati se na normativne dokumente koji i dan-danas govore šta je Kosovo i na snazi su, poput Rezolucije 1244. Moramo na terenu da radimo sve da bismo održali srpski narod dole. Svestan sam ja da je to mnogo teško. Ali mislim da ćemo doći ponovo u situaciju da izgradimo Svete Arhangele u Prizrenu.

Zašto ste odlučili da se kandidujete za predsednika?

- Zato što sam spreman. Nisam došao na političku scenu da statiram, već da se borim za poverenje građana. Mislim da je to sjajna prilika da se politika vrati u politiku. Treba osim boljih uslova života ponuditi i jednu vrstu istorijskog promišljanja. Mi imamo jednu skladnu koaliciju, jasan program, imamo šta da ponudimo

Za šta ćete se zalagati?

- Moramo da se izborimo s činjenicom da je partijska knjižica postala najvažniji dokument. To je ponižavajuće za građane. Treba urušiti snagu stranaka, da one ne mogu da funkcionišu kao stranačke vojske koje tlače narod, kontrolišu finansijske tokove, medije, imaju uticaj na pravosuđe itd. Kada se bude glasalo za čoveka po imenu i prezimenu, onda neće biti čelične šape vladajućih stranaka koje su stavljene na državu. Druga stvar protiv koje ćemo se boriti je korupcija, da izmenama i dopunama Zakona o poreklu imovine poboljšamo taj zakon. Nemoguće je da danas neki ministar sa platom od stotinak hiljada dinara nosi satove i odela koja mi vidimo. A imamo i sitniju korupciju, koja utiče na mentalitet. Treći bitan faktor je decentralizacija ove zemlje. Ne sme cela Srbija da bude Beograd

Politika se u Srbiji najviše svela na prepucavanje vlasti i opozicije. Kako smo došli do toga?

- Pet godina se pričaju mahom besmislice. Ja dugo nisam čuo da je neko pitao nekoga šta je vaš program. Svi smo neodgovorni. To je uticaj i epohe, rijaliti programa... Lakše je doneti kamen u Skupštinu, nekoga opsovati, to vam pojačava prepoznatljivost, ali mislim da je to glupo. Politika je ozbiljna i plemenita stvar. Ili ćemo svi završiti u rijalitiju, da budemo jedna vrsta treš države, ili ćemo nešto promeniti.

Šta zamerate vlasti, a šta opoziciji?

- Ne bavim se opozicijom, jer ne samo što sam i sam opozicije, nego što ona nema odgovornost. Njima nedostaje doslednost i poštenje i tu bih stao. Kada je u pitanju vlast, moja najveća zamerka, i to baš zato što mislim da rade neke dobre stvari, jeste bahatost. Ona je najviše prisutna na lokalu. Smeta mi kad niko ne odgovara za lažnu diplomu. I danas mi smeta rušenje u Savamali. Ne zato što će nestanak dva objekta promeniti sudbinu Srbije, već što je to urađeno kaubojski. Ponekad je problematičan i ton predsednika. Skoro sam gledao govor ispred spomenika Stefanu Nemanji za Dan jedinstva. Bio je to dobar govor, do trenutka kada je morao da ubaci opoziciju.

Šta biste pohvalili?

- Otišao sam na treću dozu vakcine, pitali su me koju želim. To nema u Francusko -, da ne samo da imate vakcine, nego i da birate koju želite. I kovid bolnice su odličan rezultat

Poznati ste kao redak političar koji ne koristi Tviter. Da li možemo da očekujemo da se to promeni?

- Nemam Tviter, niti ću ga imati, na veliko nezadovoljstvo omladinaca u svojoj stranci. Ne pokušavam da od sebe i politike pravim cirkus. Tviter je kafana na otvorenom. Vi treba da komunicirate s nekim za koga ne znate ni ko je, ni šta zna, ni sa kojih pozicija govori. Kratka je forma koja po definiciji nosi neophodnost da budete dovitljivi, duhoviti, skandalozni kako bi vas ljudi „zapratili“, a tu se nekad gubi suština

Odnosi s komšijama su jako napeti. Hrvati nas svakodnevno napadaju, u Crnoj Gori je vrlo napeta situacija. Da li vidite da to može da se promeni u budućnosti?

- Neko je rekao jednu rečenicu, koja, iako je gruba, potpuno je tačna: „Niko ne može da mrzi Srbe više od Srba.“ Ja ne mogu da utičem na to što ima puno Hrvata koji su zapravo Srbi. Ja mislim da i aktuelni predsednik Hrvatske spada u tu kategoriju. Ne mogu da utičem na to da su maltene svi muslimani u ovim krajevima bili pravoslavci. Ne mogu da promenim činjenicu da je crnogorski narod istorijski vezan za srpstvo. Kako mi nekome da objasnimo da je Njegoš to što jeste, da je SPC to što jeste i da smo mi isti narod. A pošto to neće da čuju, onda pljuju po svemu tome. To je psihološki problem, ne za nas, nego za njih. Na nama je da budemo pomirljivi, ali do one tačke koja ne ugrožava naše dostojanstvo i istinu.

U Srbiji imamo jedan deo elite koja je nastrojena antisrpski. Gde nas to vodi?

- Elita nam je podeljena i zatrovana decenijama antinacionalnih ideologija. Imamo ostatke jugoslovenštine, komunizma... Imamo one koji se maltene stide što su Srbi. To će nestajati polako. Kada taj deo elite ode, neće biti nikoga da ih zameni jer je narod u Srbiji zdraviji nego srpska elita.

Da li Srbija treba da ide u Evropsku uniju?

- Ja imam rezervu prema tome, zato što je EU u ozbiljnoj krizi. Pokazala je da je neefikasna, koliko je odsustvo solidarnosti unutar EU, i da je, suštinski, kada je u pitanju supstanca, prazan projekat. To je jedna šerpa koja odzvanja.

Da li biste se kao predsednik zalagali za to da se LGBT populaciji dozvoli sklapanje brakova?

- Brakovi i usvajanje dece apsolutno ne. A mnoga druga prava da. Kada imate par koji živi zajedno, tu je pitanje nasleđa, poseta u bolnici, i takve stvari treba rešiti. Ali to je jedno pitanje. A pitanje dece i braka je društveno pitanje. To je dodatna razgradnja okvira. To dekonstruiše krvno srodstvo koje je civilizacijska tekovina, tako se potpuno razgrađuje ideja kolektivne vrednosti. To nije dobar put za čovečanstvo.

Ali svima je jasno da u Srbiji već postoje homoseksualne porodice. Zašto im ne dati prava koja imaju svi drugi?

- Tu grešite. Nema niko pravo na dete. Ako nešto postoji, postoji pravo deteta. Takve stvari mogu da dovode do strašnih frustracija te dece, kada imaju na primer 15 godina i kada žele da znaju ko su im biološki roditelji, i onda nastupa frustracija jer ne mogu to da saznaju pošto je donor anoniman. Mnogo smo se zaigrali ljudskim životima kao civilizacija. Neka se oni ljube cele noći u krevetu. Ako neko uspe da zatrudni, nemam problem s tim.

Da imate čarobni štapić, šta biste momentalno promenili u Srbiji?

- Nabavio bih nam nuklearnu bombu. Zato što je to polisa osiguranja za vijek i vjekova. Da budete svoji na svojem, da ne razmišljate da li će biti rata za 10, 15 godina, već da se posvetite jačanju kulture, pravljenju bazena, izgradnji puteva, da živimo deset puta bolje nego Švajcarska.