Samo snažna država može da odoli svim pritiscima

Ne treba na nagovor EU da zavodimo sankcije Rusiji i osuđujemo njihove poteze, niti da priznamo nezavisnost Luganska i Donjecka, i shodno našem principu vojne neutralnosti treba da ostanemo po strani.

Želim da izgradimo snažnu Srbiju, samo tako možemo da sačuvamo zahtevnu, ali ispravnu poziciju vojne neutralnosti, suverenost i nezavisnost, kaže Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat Srpske koalicije NADA na predstojećim izborima. Ističe: „Snažna Srbija ne podrazumeva samo vojno jačanje, već i ideološko, ekonomsko, institucionalno, ne možete u bezakonju i nepoštovanju pravnog poretka zemlje, što smo videli proteklih godina, graditi snažnu državu.”

Rat u Ukrajini uzdrmao je svet, pogodiće i nas, kako biste se vi, da ste vlast, ponašali u ovakvoj situaciji, budući da su se pritisci na Srbiju već pojačali?

Moguće je pojačanje pritisaka, ali mnogo je manja mogućnost Zapada da neke pritiske realizuje, jer je u relativnom gubitku moći, a verujem da se mnogo toga zato i događa u svetu. Ne treba zaboraviti da su zapadne sile, pre svega SAD, prvenstveno odgovorne za dešavanja u Ukrajini, one su pogazile međunarodno pravo, prvo u SFRJ, podržavanjem secesije Slovenije i Hrvatske...

Kako mi, kao mala država da se postavimo prema takvim silama?

Srbija ne sme da zauzima nijednu stranu, ne razumem osude ruskog napada na Ukrajinu sa Zapada, koji je na najgori mogući način kršio međunarodno pravo bombardovanjem Srbije 1999. godine. Niti treba da na nagovor EU zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka. Rusija nas nije bombardovala, a pomaže nam u SB UN u odbrani teritorijalnog integriteta, s druge strane Ukrajina nije priznala takozvano Kosovo. Shodno našem principu vojne neutralnosti, treba da ostanemo po strani...

Ne strahujete da bi moglo da se desi ono što je predsednik Vučić rekao, a viđali smo to u praksi, da kad neko ne može ništa velikima i jakima, onda pritisne male, pa da se kola slome na nama preko KiM, Republike Srpske...

Ne. Ne mislim da stokholmski sindrom može da reši ovu situaciju. To što bismo se mi privoleli Zapadu, koji nas je bombardovao, koji hoće da unitarizuje BiH, da uništi Republiku Srpsku i da nam otme KiM, ne znači da bismo to sprečili, a postali bismo saučesnik sopstvenom dželatu. Ta opcija se ne može razmatrati. Ne strahujem i zato što se borim za snažnu Srbiju, a ova vlast možda strahuje, jer nije napravila snažnu državu. Nije dovoljno nabavljati ratnu tehniku, što ja apsolutno podržavam, treba poštovati pravnu državu i demokratske institucije...

Šta tačno pod tim podrazumevate?

Tačno podrazumevam da ne možemo imati partijsku državu, ljude sa lažnim diplomama na ozbiljnim mestima, najbolji moraju biti na najvažnijim pozicijama. Ugledajmo se na Izrael, javni interes na prvom mestu, a ne interesi raznih lopova, investitora... Ne može jedan Milorad Grčić da bude direktor EPS-a, kao što je donedavno bio, a takvih Grčića ima na stotine po dubini u Srbiji, ne može partijska knjižica da određuje sve...

Trideset godina slušamo priče o demontiranju partijske države, to su obećavali i oni koji su došli na vlast posle 2000. godine, i DSS je bio deo te vlasti, a partijski kadrovi su raspoređivani na sva mesta, zašto bi vam sad ljudi verovali?

Prvo, ja u tome nisam učestvovao, a drugo, i ranije je bilo partijskog zapošljavanja, ali nikad u ovoj meri. Treće, ja se godinama unazad zalažem za promenu izbornog sistema, jer je partijska država proizvod proporcionalnog izbornog sistema. Kad bismo imali većinski sistem, kad bi građani birali konkretne ljude kao svoje predstavnike, a kad bi oni postali poslanici, svoje mesto bi dugovali koliko stranačkoj pripadnosti, toliko i svom imenu i prezimenu, biografiji. Ne bismo više imali neprikosnovenog stranačkog vođu i poslušnike, stranke više ne bi mogle prekomerno da utiču na celokupni javni život, kao što utiču danas. Nudim konkretno rešenje – promenu izbornog sistema kao preduslov za to da institucije rade svoj posao, bez straha od političara. Nedopustivo je da predsednik države saopštava rezultate referenduma iz stranačkih prostorija i još da kaže da to radi zato što stranka ima bolji softver od RIK-a. To kažem, iako ne smatram da je sve crno i loše.

Rekli ste da je vaša ideja da „Srpstvo iliti Srbiju potpuno nacionalno, identitetski utemeljite i da je došlo vreme da se radi na samoidentitetu, bez kompleksa”, šta to podrazumeva?

To znači da znamo da je naše pismo ćirilica, ni naša elita to ne zna, pa samim tim ni veliki broj građana. Da znamo ulogu naše Srpske pravoslavne crkve, bez koje ne bismo opstali u vreme turske okupacije. Da znamo da li je bilo genocida u Srebrenici, a, naravno, nije ga bilo i to kažem kao pravnik koji se time bavi. Da znamo da ni Srbi, ni srpsko rukovodstvo nisu krivi za ratove u SFRJ, da imamo konsenzus o svim tim pitanjima, kao i o tome da je KiM neotuđivi deo Srbije. Takav konsenzus  mora da postoji i za očuvanje Republike Srpske i za pomoć srpskom narodu u regionu. U tom smislu otvara se i pitanje krune, nije to prioritet za mnoge građane, ali nije ni mala tema. Identitetsko utemeljenje će trajati, to je istorijski zadatak za našu generaciju, jer je to preduslov za demokratizaciju društva, kojeg ne može biti kad imate podeljenu elitu oko važnih pitanja – pola elite je još jugoslovenski orijentisano, pola smo mi ostali. Na primer Zdravko Ponoš, neću ništa o njemu da kažem, osim da bi on bio sjajan kandidat za nekog jugoslovenskog predsednika, jer je suštinski, psihološki, deo jugoslovenske ideje, iz toga je izrastao. Preduslov našeg jedinstva je znati ko ste, šta ste, šta vam je pretnja. Bez toga smo jesenji list na vetru.

Stvarno verujete da je konsenzus moguć, a gledate šta se ovde događa?

Tako mora biti, inače nas neće biti. Nema nas 150 miliona, pa da možemo još 30 godina da se gložimo oko tema na kojima moramo imati konsenzus...

Srbija trpi pritiske spolja zbog Milorada Dodika koji samo traži poštovanje Dejtonskog sporazuma za Republiku Srpsku, a, čini se, još gori napadi na vlast stižu od  dela opozicije i intelektualaca zbog podrške RS...

Svaka srpska vlast mora da podržava RS, kao i Srbe u Crnoj Gori. To joj je dužnost i obaveza kao potpisnika i garanta Dejtonskog sporazuma. To će raditi i naša koalicija i ja ću kao predsednički kandidat i kao predsednik, jednog dana, činiti. A pritisaka je bilo i biće ih. EU više ne postoji, taj organizam još nekako živi, ali zapravo više nije živ. Svet će se u narednih 20-30 godina promeniti više nego što se danas može zamisliti. Imamo manevarskog prostora, ali moramo biti besprekorni da bismo ga iskoristili.

Mi smo na evropskom putu, vi biste odustali od njega?

Treba sarađivati sa svim zemljama EU što je više moguće u obostranom interesu. To su naši prvi trgovinski partneri i treba nastaviti i pospešivati robnu razmenu i sa njima i sa Istokom, ali taj evropski put suštinski ne postoji. Prvo, EU se u narednim decenijama neće širiti, a drugo, i kad bi se desilo čudo, pa ona ozdravi i pokaže se kao ozbiljan politički entitet, što nije, i tada na takvom evropskom putu uslov za nas je priznanje secesije KiM. Na to ne pristajem. Članstvo Srbije u EU suštinski i nije tema, treba pospešivati saradnju sa državama članicama EU i sa EU kao takvom, to je prava mera našeg položaja.

Neke stranke najavljuju izbacivanje stranih investitora, pre svega kineskih, ali i drugih, kakav je vaš stav?

Ekonomska diversifikacija je dobra i dobrodošla, a, s druge strane treba biti oprezan sa stranim investitorima, koji dobijaju 93 odsto subvencija od države, što nije dobro, jer strani investitor nije tu da razvije vašu zemlju, već da ostvari profit. Kad nema profita – odlazi, to se sada događa Vijetnamu. Moramo da poradimo ozbiljno na reindustrijalizaciji naše zemlje i da izgradimo srpski krupni kapital, preduzimače koji će razvijati srpsku industriju. Ali nikakvo teranje stranih investitora ne dolazi u obzir, naročito ne kineskih i ruskih, jer vam diversifikacija osigurava manevarski prostor.

Ima i zagovornika zabrane svih rudarenja, zatvaranja rudnika, jeste li vi za to?

Ne. Ne treba biti radikalan ni u čemu, već racionalan. Iskopavanje litijuma i bora treba zabraniti, zbog prljavih tehnologija. Videćemo da li će ikada da bude pronađena tehnologija koja će omogućiti čistiju eksploataciju, ne želim da pola Srbije postane jalovište. Što se tiče rudnika, treba raditi eksploataciju u Boru, Majdanpeku i drugim, uz insistiranje na najvišim standardima i filterima. Problem su termoelektrane, mi najveći deo struje dobijamo iz njih, znači iz uglja, to je pitanje tranzicije i energetske efikasnosti. To su dva pola koja treba rešavati.

General Delić je izuzetan čovek, ponosan sam što je s nama

Na prvom mestu vaše liste je general Božidar Delić, koji je deceniju i po bio visoki funkcioner SRS-a, kako je došlo do toga?

General Delić je herojski branio zemlju 1999. godine, izuzetno ga cenim i ponosan sam što je s nama. Mi smo se sretali na nekim skupovima, par puta smo pričali više od četiri sata o KiM, vojsci, a jedan naš visoki funkcioner bio je njegov vojnik na Paštriku, znaju se sa terena i do saradnje je došlo prirodno. On je izuzetan čovek, on nije samo oficir, već pravi srpski ratnik, mislim da to treba da negujemo, da takva treba da bude naša vojska.