Председнички избори су права прилика да се издигнемо из жабокречине

- Како је прошао дијалог са представницима власти којима је присуствовао и председник Србије Александар Вучић?

Прошао је у пристојном тону. Али тек ћемо видети како ће се ствари одвијати јер је ово био први и на неки начин припремни састанак. Стога, нико није ни очекивао да се на њему може десити нешто посебно. Оно што знам међутим јесте да би ово могла бити добра прилика да се у земљи, не само направе одређени помаци када је у питању функционисање демократије, већ да се коначно почне успостављати култура дијалога која нам је неопходна и без које нећемо бити у стању да постигнемо оно најважније – а то је консензус о најважнијим државним и националним питањима. Улог ових разговора би утолико могао бити много већи него што се на први поглед чини. Нажалост, нисам сигуран да је било ко тога свестан и да ико о томе заправо и размишља. Сувише је наиме моћи у рукама СНС-а да њоме властодршци не би, барем и најмање, били опијени као што је и, уопште узев, превелики недостатак разума, принципијелности и осећаја за општи интерес на политичкој сцени да би се за сада правили неки озбиљнији и дефинитивни помаци у процесу стицања демократске културе. Али не може ништа преко ноћи. Ми ћемо свакако, као и до сада, настојати да примером и истрајношћу убрзамо процес стварања пристојне Србије.    

- Хоћете ли наставити да идете на консултације?

Не бих то назвао консултацијама нити наведене разговоре тако схватам. Реч је о дијалогу у којем ћемо наравно наставити да учествујемо.  

- Шта очекујете, које услове власт да испуни да бисте изашли на изборе?

Враћање политичког плурализма у медије је најважнији услов, нарочито када говоримо о јавном  сервису.

- Да ли је један од ваших услова раздвајање избора?

Није јер је питање раздвајања избора питање политичког опортунизма а не политичких принципа. Апсолутно је легитимно тражити раздвајање избора као што није ништа мање легитимно одржати их истог дана. Они политички актери којима одговара раздвајање избора, јер сматрају да ће тако постићи бољи изборни резултат, ће то раздвајање и тражити. Они други, којима више одговара да се све одржи истог дана ће управо на томе и инсистирати. Што се мене лично тиче, према том  конкретном питању спајања или раздвајања избора сам мање-више равнодушан. Али сам с друге стране апсолутно уверен да никада није добро нити одговорно мешати опортунистичке захтеве са начелним захтевима који се тичу неопходности поштовања закона, институција, политичког плурализма и демократских процедура јер тиме управо слабите ове друге.

- Зашто вам смета помоћ међународне заједнице када је реч о превазилажењу политичког вакуума у који смо доспели?

Рекао сам сто пута: проблеми о којима говоримо представљају наше унутрашње питање које се странаца напросто не тиче. Елементарно васпитање и самопоштовање не би смели да дозволе да о својим слабостима и мањкавостима, које су некада заиста поражавајуће, говоримо пред странцима. То се напросто не ради осим ако се не понашате као вазал. А мени је тај вазални менталитет потпуно стран. Није Србија од јуче нити смо је на поклон добили да би смо се тако понашали.  

- Кажу за странке које су присуствовале да су Вучићева, конструктивна опозиција? Како ви на то одговарате?

Такве приче су више досадиле и Богу и народу. Ја прво уопште не знам шта значи синтагма „конструктивна опозиција“ или „лажна опозиција“. Или сте на власти или сте опозиција – трећег једноставно нема. Али проблем је заправо другде. Ако оставимо по страни ту гомилу политиканства, лажи, недоследних и селективних ставова и оптужби које се неретко могу чути од дела опозиције, остаје чињеница да је за један део политичких актера једини циљ да се сруши режим Александра Вучића и даље више нема ничега. За мене је једини циљ да спроведемо политички програм који имамо и у који верујемо и то је суштинска разлика. Можда то и захтева рушење режима Александра Вучића али не због Александра Вучића као таквог  већ због политике која се води. И због тога је никада нисам личан већ узимам у обзир и покушавам да анализирам све процесе који се у земљи одвијају, од косовске политике, преко корупције, негативне селекције кадрова и функционисања политичког система до економије, идентитетске политике, ситуације и позиције АП Војводине, јачања система одбране и да не набрајам даље. И на основу тога као и на основу свеукупне политичке ситуације у земљи покушавам да проценим који је најбољи пут за остварење политике за коју верујем да је најбоља за Србију.     

- У међувремену, од нашег претходног интервјуа озваничили сте сарадњу са ПОКС-ом. Какав је договор?

Оформили смо коалицију под називом Национално-демократска алтернатива и она представља много више од обичне сарадње јер смо постигли сагласност у вези са нечим што се у потпуности изгубило из политичког живота ове земље – а то је управо програм, политика, визија Србије! То је уверење које се темељи на чињеници да се може бити патриота који ће бранити српске националне интересе а истовремено бранити поштовање институција и закона. То је став да нација и демократија не иду једно без другог. То је нада  за Србију!

- Да ли остајете при плану да се кандидујете за председничке изборе 2022. године?

Остајем при ставу да су председнички избори права прилика да се издигнемо из жабокречине у коју је претворена српска политичка сцена. Сјајна су прилика да се земљи понуди не само једна биографија, већ и једна визија Србије и схватање како би демократија и неки вид саборности и заједништва требало да изгледају. Што се мене тиче, рекао сам више пута да нећу бежати од одговорности.

- Какве су вам шансе?

Никада се нисам бавио политиком размишљајући о томе какве су шансе за нешто већ искључиво о томе шта треба и како треба радити за Србију сходно, наравно, уверењима које имам. И док сам ту, тако ћу наставити да радим јер је то једино исправно. Све остало је на грађанима.

- Шта мислите о Закону о истополним заједницама?

Мислим да је природно да породицу чине отац, мајка и њихово потомство. И знам да у данашњем свету ова банална истина представља врхунац политичке некоректности. У већини земаља Западне Европе би вас ова проста и надасве тачна констатација чак дисквалификовала из политичког живота али стварно не могу и нећу да се потчињавам свеопштој и неизмерној глупости доминантне идеологије данашњице. Тим пре што су у већини претходно поменутих земаља такви закони без грешке утирали пут озваничавању истополних бракова и усвајању деце за истополне бракове. С друге стране, апсолутно сматрам да је потребно решити све практичне проблеме са којима се у свакодневном животу сусрећу хомосексуални парови али то се све може решити без стварања посебне правне категорије односно посебног закона.   

- Уколико Устав буде промењен у том делу и каже да је таква заједница могућа, хоћете ли имати нешто против?

Наравно да ћу имати против јер та ствар надилази проблем истополних парова као таквих. Заправо са њима једва и да има везе. Реч је о процесима цивилизацијског растакања којима се разграђују сви могући оквири колективног деловања и солидарности која унутар њих постоји, било да је реч о нацији или да је реч о породици. Да покушам да упростим: када на пример озаконите чињеницу да је потпуно небитно да ли имате два оца, две мајке или оца и мајку, ви сте неповратно разградили појам крвног сродства, филијацију, пренос…  Остаје јединка сама и то ће бити крајњи резултат. Го потрошач, мобилни радник а суштински раскорењена индивидуа као савршен поданик неолибералног поретка – али то је, условно речено, већ нека друга тема.

- Шта мислите о процесу вакцинације и одлуци државе да финансијски са 3.000 динара стимулише све грађане старије од 16 година који приме вакцину?

Постоје подстицајне мере те врсте и у неким америчким државама и начелно немам проблем са њима. Ипак, сцене које су такве мере проузроковале код нас нису увек биле пријатне за гледање и показују колико нам је посла остало у многим сферама друштвене активности: од економије и подизања стандарда до подизања општег нивоа културе да не кажем цивилизацијског нивоа. 

- Како бисте ви дошли до колективног имунитета, које бисте потезе вукли да сте у могућности, како бисте приволели грађане на вакцинацију?

Немате хиљаду могућности. Пример и педагогија су најбољи начин. Али власт има огромну одговорност у свему овоме. Ако се могу признати озбиљан напор и успех који су направљени када је реч о набавци вакцина, мора се пођеднако истаћи да након вишегодишњег заглупљивања грађана ове земље разним ријалитијима и општом таблоидизацијом јавног живота – другим речима осетним спуштањем културног и цивилизацијског нивоа – не можете да се ишчуђавате над чињеницом да је толики број грађана окренут разним теоријама завере и да ретко ко признаје било какве ауторитете – научне, стручне, интелектуалне…   Том полу-расулу нечега што би требало да буде некакав поредак значајно доприносе и негативна селекција тј. лажне дипломе и корупција.  Једноставно, на крају увек жањете оно што сте и посејали.