Вучић нема слуха за демократију, бриселска опозиција за националне интересе

Данас
28. децембар 2021.
Вучић нема слуха за демократију, бриселска опозиција за националне интересе

1. Имате ли Ви неке налазе и податке из истраживања, како стоји Ваша председничка кандидатура? Да ли ће она повући Вашу коалицију ДСС-ПОКС преко изборног прага у Народну скупштину и парламент Београда?

Немамо никакве податке нити се ја претерано осврћем на такву врсту истраживања. Имамо јасан програм и политику и имамо још пар месеци до избора. На нама је да учинимо све како бисмо придобили поверење грађана. И у том смислу је потпуно небитан наш тренутни рејтинг. Био он 2% или 22%, за мене као кандидата за председника и за све нас у коалицији остаје да обиђемо целу Србију, да радимо на терену, да идемо у телевизијске емисије, да дајемо интервјуе попут овог како би допрли до највећег броја људи. И ту је, понаваљам, рејтинг неважан. Само је рад важан. А резултат ће доћи као последица рада. Коначни суд ће наравно дати грађани.

2. Нисте сјајно прошли на изборима у две општине недавно, у једној сте прескочили цензус, у другој нисте. Да ли сте извукли неке поуке да можете боље да водите кампању?

Свако ко познаје политику у Србији зна да локални избори ни у ком случају нису меродавни. Успех зависи од много околности локалног карактера. Ми смо наш циљ постигли у Мионици а у Зајечару смо кренули од нуле с циљем да спремимо људе за оно што нас чека 3. априла. Наравно, било би боље да смо и ту прешли изборни праг али објективно такав исход нисмо очекивали.

3. Врло сте критични према такозваној бојкот опозицији, да ли Вам је она већи противник него владајућа коалиција СНС-СПС?

Нисам критичан према такозваној бојкот опозицији. Заправо, да будем прецизан, изузетно сам критичан према том делу опозиције али ту критику не износим у јавност јер опозиција, каква год била, нема одговорност за вођење државе већ одговорност има власт. Тачно је само да сам понекад био приморан да одговарам на нападе. А и тада сам се суздржавао јер ми никада није био близак тај начин политичке борбе који је код нас постао обичај а који се састоји у томе да нападате другог уместо да причате о себи и о томе како видите земљу данас и у будућности. Ја рецимо никада нисам отишао у телевизијску емисију са идејом да нападнем другог саговорника већ да аргументовано расправљам о некој теми и изнесем своје ставове. Али чини ми се да се способност за аргументовану расправу изгубила, што због оскудног знања једних и других што због ушанчености тих истих – једних и других.

А иначе сам потпуно свестан колико смо и као коалиција и ја лично, неомиљени (да се благо изразим) у делу опозиције који помињете. Наша политичка позиција јесте у много чему специфична у односу на поједностављену црно белу слику коју из лејности и делимично глупости сервирају једни и други. Када сматрате да се нација и демократија морају баштинити и неминовно ићи упоредо онда нисте по вољи ни Александру Вучићу који за демократију нема слуха али ни бриселсксој опозицији која, чини ми се, нема ништа више слуха за националне интересе и визију независне и слободарске Србије каква је моја. Али ја сам потпуно спокојан, не само зато што знамо шта радимо и за шта се боримо, већ зато што у крајњем случају сваки народ, сви грађани једне земље добију шта и заслужују. Ако људи не умеју да разазнају политику од политиканства, ако су грађани политички далтонисти којима одговара искључиво црно бела представа стварности, ако је острашћеност надвладала разум, памет и спсобоност за расуђивање онда нека тако буде. Али ја се с тим неикада нећу помирити. Моја Србија није ни Вучићева ни Ђиласова. Зато идемо својим путем и нећемо стати.

4. Видите ли себе као лидера опозиције? Или као новог Војислава Коштуницу?

Не гледам на ствари на тај начин. Штавише, увек ми је смешно када се неко самопрокламује некаквим лидером. То трагикомично самохвалисање без покрића је на нашој политичкој сцени толико узело маха да се понекад питам да ли је уопште ико више остао нормалан. Поред тога, мислим и да је ваше питање погрешно постављено јер претпоставља, с једне стране, да је опозиција колико-толико монолитна да може имати једног лидера што је заправо немогуће. Између мене и рецимо госпође Маринике Тепић у политичком смислу нема ничег заједничког. Нити би она икада могла да гласа за мене нити бих ја могао да гласам за њу. И то не зато што се волимо или не волимо већ зато што се једноставно политички не слажемо. И то константно инсистирање медија на” једној” опозицји такође је допринело конфузији и благом расулу српске политичке сцене. С друге стране, асоцијација на “новог Војислава Коштуницу” је асоцијација на 5. октобар и идеју да се нешто слично може или треба десити што ми се такође чини погрешним јер нема поређења између ситуације од пре 21 године и данас. Много је воде протекло Дунавом и Савом од тада. Свет више није исти, међународни односи више нису исти, Србија више није иста... контекст је напросто радикално другачији. Зато треба мало спустити лопту у том медијским и новинарским анализама, вратити политику у домен политике, програма и визије и од тог основа кренути. Видећете, све ће бити једноставније и мање конфузно.

5. Имате ли план за референдумски дан и какав?

Не постоји посебан план. Говоримо зашто треба изаћи и гласати против промене устава и причамо са другим политичким актерима о начинима контроле самог гласања на референдуму.

6. Како бисте тачно јаче подржали Републику Српску, што истичете да је сада потребно урадити?

Прво, са ове стране Дрине се мора радити на консензусу о потреби такве подршке. Друго, држава Србија као потписница и гарант Дејтонског споразума мора дати Републици Српској све гаранције у економском али и безбедносном смислу. Треће, Србија мора пружити и пуну подршку Српској у међународним односима. Тамо је ситуација веома озбиљна и мора се свима ставити до знања да ће било какав покушај удара на Српску бити посматран као удар на Републику Србију.

7. Посетили сте блокаду на Јарињу у време стикер кризе са Приштином али не и еколошку блокаду против литијума? Верујете ли да су Косово и литијум потпуно раздвојене теме?

Мислим да је питање могуће експлоатације литијума јако важна тема али се и као таква не може никако поредити по значају са питањем и проблемом сецесије дела државне територије – нарочито када је реч о територији која носи толики историјски и национални значај као што је Косово и Метохија. Питање експлоатације литијума је питање постојања демократске дебате, отворене, аргументоване и стручне. И она ће морати да се деси јер ћемо тек након такве дебате, када јасно буду предочене предности и корист с једне, и мане и штета с друге стране, моћи сви заједно као грађани да донесемо коначну одлуку. И драго ми је што су се људи побунили тим поводом. Лични нисам отишао да не би испало како скупљам политичке поене и „качим“ се на тему „у моди“. Уосталом, нисам то никада ни потенцирао као најважнији проблем с којим се суочава наше друштво тако да би моје присуство на неки начин и било вештачко. Зато демократија и јесте, уз све своје мане, добра ствар јер захтева од људи да учествују у политичком животу па се увек нађе неко да покрије одређен проблем. Али нисам пропустио да кажем да волим када се људи побуне и да је демократска дебата о том питању неопходна. А част и честитке за остварени резултат иде људима и организацијама које су активно у томе учествовале. Када је у питању проблем Косова и Метохије, то је по дефиницији ствари државно питање број један јер директно задире у суверенитет и национални идентитет наше земље.