Данас је Дан Републике Српске, наш дан

"Јавите Србији да је волим". Последње, самртне, речи Драгољуба Кесића, једнога од осуђених на велеиздајничком процесу у Бањалуци. Пресуду Драгољуб Кесић, болестан, није дочекао. А процеса је велеиздајничких, од оног загребачког, још много пре Великог рата, оног Адамовог и Валеријановог, па до овог бањалучког Кесићевог и Грђицевог, било много. Осуђених, у Загребу, Травнику, Мостару, Требињу, Сарајеву, Тузли би на стотине. Једини је њихов грех био у томе што су били Срби. Прави Срби, Срби речју и делом, Срби сваког дана, а не Срби само на попису и церемонији.

Толиким сам годинама, има преко деценије, посвећивао и посветио ове поруке или их њима описао. А тако је много њих, попут Драгољуба Кесића и другова, остало заборављено у измаглицама година које су протекле. Сетимо их се, ако их се сетимо, о неким годишњицама, или када случајно отворимо прашњаве корице заборављених књига. Онда устукнемо пред оним што су били. И помислимо, или ја барем помислим, колико је оних који су заборављени. Оних који су деценијама и вековима, чврсти у својим уверењима, спремни на жртву, знајући да ће дан вредан жртве доћи, живели. Чија имена су у слојевима историјског памћења прекривена. Или их памте, тихо и у себи, само потомци.

Њима, заборављенима, а бољима од нас, њима и Валеријану, Адаму, у оковима из Опатије довученом Богдану, Грђицу, Кесићу, Јевђевицу и свима онима који су дали своје животе или њихов добар део, да би се ми пробудили овог јутра и знали колико је и како важно, посвећујем ову поруку. И своје молитве. И Мири Тохољу. И онима који би данас са мном запалили свећу, а више их нема. И недостају. Јако недостају.
Свануо је свети Стефан. На данашњи су дан они који су следили пут утамничених на велеиздајничким процесима, и пут оних који су истом стазом ишли пре њих, прогласили Републику српског народа Босне и Херцеговине. Дан је Републике Српске. Дан је државе Срба западно од Саве и Дунава. Наш дан. Срећан вам браћо моја, празник.

Александар Поповић, члан Демократске странке Србије