Важно да земљу води неко ко нема хулиганске манире

Код мене су политичка опредељена увек на првом месту. И постизборне коалиције ће зависити од тога да ли можемо, и на који начин, да спроведемо своје идеје. С друге стране, чини ми се да оволика концентрација моћи у рукама једне странке никако није добра за земљу – нарочито када је моћ у рукама људи профила какав гаји СНС. Можда је зато дошло време да се снаге мало уравнотеже. Београд би могао бити добра полазна тачка за тако нешто”, каже у разговору за Данас Милош Јовановић, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат коалиције Нада , одговарјући на питање да ли су постизборне коалиције могуће и под којим условима.

Шта очекујете од председничких избора, обзиром да тврдите да улазите у неравноправну борбу. Може ли јасна политика, доследност, озбиљност и лична биографија да надомести материјална средства за кампању?

– Доследност, озбиљност и јасна визија односно политички програм могу донекле да надоместе недостатак материјалних средстава у кампањи. Међутим, неравноправност у том смислу је велика и то је нешто што ћемо морати да решавамо у будућности. Једнако финансирање у кампањи, као и ограничење своте новца који у кампањама можете да потрошите, као и неке друге мере. Попут забране објављивања истраживања рејтинга странака током кампање или остављања коментара на разним интернет порталима, су пожељне ако желимо да изградимо нормалан демократски поредак. Наравно, најважније је ратосиљати се коначно партијске државе јер је Србија данас заиста претворена у партијску прћију СНС-а.

Како до промена?

– Та промена се једино може постићи изменом изборног система. Функционисање странака у Србији ће се променити оног дана када грађани буду бирали своје представнике по имену и презимену, а не искључиво на страначким листама и оног дана када одборници и посланици своје мандате буду дуговали колико страначкој припадности и идеологији, толико – ако не и више – и сопственим способностима, имену и биографији.

Тада више неће бити могућа организација са неприкосновеним вођом и гомилом послушника; тада више неће бити говора о „партијским војскама и машинеријама“; тада ће странке изгубити снагу и неће бити способне да утичу на правосуђе, медије, финансијске токове… То је услов свих услова да Србија коначно продише.

Колико сте хендикепирани у старту због фаворизовања једног председничког кандидата?

– Колико и сви остали кандидати и у том смислу нека кукања. Уосталом, у свим демократијама у којима се председник бира на непосредним општим изборима, излазећи председник је, по природи ствари, у предности самом чињеницом да у кампању улази као, још увек актуелни, шеф државе.

Претпостављам да свако ко је ушао у председничку трку прижељкује други изборни круг, али уколико се то не деси да ли сте спремни да подржите неког ко се пласира за трку у другом кругу? Кога бисте подржали Вучића, или кандидат опозиције?

Добро претпостављате. И ја се борим да уђем у други круг и знам да је то, колико год било тешко, могуће. Позивам грађане да добро погледају листу кандидата, проуче њихове биографије, њихов политички пут и донесу одлуку. И знајте још нешто: тешко да ће у Србији икада постати председник неко ко није родољуб или ко се барем не перципира као такав код већине грађана. Утолико је јасно да тренутног председника може победити само патриотски кандидат.

Наравно, важно је да он буде демократа колико је и патриота.

Важно је да земљу води неко ко нема хулиганске манире, ко верује у демократију, аргументовану расправу и негује правну државу јер схвата њен значај.

Важно је да је води неко ко не дели народ већ уме да окупља људе око јавног добра и општег интереса. Можда ће вам ово звучати чудно, можда некоме и смешно, али је истинито – ја сам најбоља шанса и људима који читају вашу новину иако знам да се не слажу са свим мојим политичким ставовима као и свим осталим „грађански оријентисаним“ бирачима. Бољу никада нећете имати.

Доста пре свих почели сте кампању за председничке изборе. Колико су вас у томе омели унутарстраначки сукоби код ваших коалиционих партнера ПОКС-а?

Ја сам са свима у ПОКС-у био у добрим односима и нимало нисам могао да утичем на турбуленције које су се код њих појавиле. Ипак, уверен сам да је српска коалиција НАДА из тих турбуленција изашла јача, стабилнија и озбиљнија. Када једну изборну листу предводи човек попут генерала Делића, када је подржава човек попут академика Матије Бећковића и када она броји толики број квалитетних људи онда не може да не оствари резултат нити да буде ометена било чиме.

Кажете да нисте ушли у трку да се играте, већ зато што сте спремни и зато што хоћете да преузмете одговорност за вођење државних послова. Шта је прво шта бисте урадили ?

– Ништа се неће урадити преко ноћи. У зависности од резултата парламентарних избора, који суштински одређују колика ће бити стварна моћ шефа државе, имао бих различите нивое приоритета. Али оно што свакако можете да урадите с обзиром на демократски легитимитет и политичку тежину којом располажете као председник јесте да отворите питања која сматрате најважнијим у овом тренутку. За мене су то на првом месту партијска држава, корупција и судство односно поштовање Устава и закона.

И увек бих међу грађанима тражио савезнике за усвајање одговарајућих правних аката који би допринели да се коначно уредимо као друштво и држава – ако никако другачије оно свакако кроз стални политички притисак на Владу и скупштинску већину.

Уколико бисте постали председник да ли бисте се одрекли функције председника ДСС-а?

– Не нужно. Господин Цвијетин Миливојевић из неког разлога погрешно тумачи Устав и Закон јер председник странке није јавна функција. При томе, потпуно је небитно да ли остајете на челу странке или не. Много је важнији начин на који обављате функцију. Немојте да сумњате ни једног часа да бих лично, функцију председника државе, обављао часно, достојно и примерено.

Какав бисте однос заузели према медијима, да ли бисте  их држали под контролом као што је сада случај?

– Однос поштовања. Никада странка чији сам данас председник није контролисала медије. Не бисмо то радили ни сада. Исувише смо убеђене демократе да би смо себи тако нешто дозволили. С друге стране, није добро ни да их контролише било ко други, а нарочито не западни центри моћи. Зато мислим да, попут политике, и у медијској сфери мора да се повећа квалитет јер је и у вашем домену он прилично опао.

Као председник државе како бисте решили питање Косова и колико ће наша осуда Руске агресије у Украјини изречена у УН  утицати на будући статус те српске покрајине?

– Дијалог бих наставио и он би се водио у оквирима Устава Србије и Резолуције 1244 СБУН. Јачао би непрекидно српски корпус на Косову и Метохији што подразумева захтевну стратегију коју могу спроводити само способни и часни људи на терену што свакако нису они који данас чине Српску листу. Наставио би са активностима на повлачењу признања сецесије КиМ од стране других држава и коначно, у сваком тренутку бих гарантовао пуну безбедност српског народа у нашој јужној покрајини. За ову борбу ће бити потребно време и стрпљење, али не постоји друга опција.

Како се може одразити украјинска криза на БИХ?

– Највише зависи од њеног исхода. Видећемо.

Шта мислите о стварању српског света које  заговара Вулин и зар то није други израз за велику Србију ?

– Не знам шта господин Вулин под тим подразумева. Ја подразумевам бригу за Републику Српску уз пуно поштовање изворног Дејтонског споразума као и борбу за елементарна права српског народа у Црној Гори. Подразумевам и бригу о нашем националном идентитету и нашој националној култури.

Истраживачи јавног мњења не дају вам неки велики проценат на парламентарним изборима. Какав је ваш утисак са терена ?

– Истраживањима јавног мњења се не бавим, јер неретко служе за манипулацију. На терену су реакције сјајне. Људи истински прилазе, прате и подржавају.