Zašto stranci sastavljaju udžbenike za našu decu?

Narodna skupština Republike Srbije je 2009. godine usvojila Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima, kojim je državni Zavod za udžbenike prestao da bude jedini izdavač i kojim je otvoreno tržište udžbenika, sa proklamovanim ciljem da će se ovim otvaranjem tržišta popraviti ponuda i podići kvalitet udžbenika i nastavnih sredstava. U međuvremenu, zakon je menjan tri puta, 2015, 2017. i konačno 2018. godine, koji je i danas na snazi. Deset godina primene zakona kojim se reguliše izdavačka delatnost udžbenika i nastavnih sredstava, dovoljno je dugačak period da se sagledaju efekti i njegove dobre i loše strane.

U situaciji kada je u svetu epidemija virusa Covid-19 i kada će đaci časove pratiti preko TV ekrana, postavlja se pitanje, po kojem udžbeniku deca mogu da prate nastavu i koji je smisao raznolikosti udžbenika i nastavnih sredstava? Zašto su vlasti u Srbiji prepustili tržište vredno više od 70 miliona evra strancima? Zašto roditelji plaćaju skupe udžbenike i zašto nikada nije usvojen Pravilnik o formiranju cena udžbenika?

TRŽIŠTE I UDEO IZDAVAČA

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, osnovne škole u Srbiji pohađalo je 517.826 đaka, a srednje škole 249.855 đaka. Ovaj podatak je značajan kako bi se utvrdilo koliko je vredno tržište udžbenika u Srbiji. Ako uzmemo da prosečna cena kompleta udžbenika za jednu školsku godinu iznosi 11.500 dinara, dolazimo do zaključka da je tržište udžbenika u Srbiji vredno 8,8 milijardi dinara, ili 75 miliona evra. Prema nekim izvorima, ova cifra je i veća i dostiže iznos od oko 11 milijardi dinara. Tačan iznos nije moguće izračunati, jer su tu zastupljena i dodatna nastavna sredstva, ali i zbog činjenice da ne kupuju svi đaci novi komplet udžbenika po polasku u novu školsku godinu.

Kada smo utvrdili vrednost tržišta, zanimljivo je sagledati ko su učesnici na ovom tržištu i koliki je procenat njihovog učešća. Čudno je da za sve ove godine od primene zakona kojim se reguliše ova oblast, Ministarstvo prosvete nije nijednom objavilo kolika je zastupljenost pojedinih izdavača na tržištu udžbenika. U maju 2019. u dnevnim novinama Politika, objavljen je, na osnovu pozivanja na dostupnost informacija od javnog značaja, tekst od udelu pojedinih izdavača na tržištu udžbenika za prvi i peti razred osnovne škole. Prema ovim podacima, zastupljenost stranih izdavača na srpskom tržištu udžbenika iznosi 87,4 procenta !!! Još je frapantnija činjenica da je ova zastupljenost podeljena na 4 izdavača. Ako ovaj podatak nije dovoljno skandalozan, šta reći na činjenicu da od ovog procenta, 15,65 procenata se odnosi na izdavača BIGZ, a preostalih 71,75 procenata na izdavače ''Novi logos'', ''Klet'' i ''Freska''. Ova poslednja tri nabrojana izdavača povezuje isti kranji vlasnik – nemačka izdavačka kuća Klett.

Dakle, usvajanjem Zakona o udžbenicima, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, ali i stranke koje su činile vlast od 2009. godine do danas, omogućili su da umesto državnog Zavoda za udžbenike, više od dve trećine tržišta udžbenika u Srbiji dobije nemačka izdavačka kuća Klett. Istovremeno, udeo Zavoda za džbenike iznosi 0,30 procenata. Ipak, i pored toga, vlasnik izdavačke kuće Klett, izrazio je 2015. godine nezadovoljstvo što je Zavod za udžbenike skinut sa liste za privatizaciju.

KORUPCIJA

Prema zakonu iz 2009. godine, formiranje cena udžbenika bilo je potpuno slobodno. Kasnijim izmenama, zakon je trebalo da donese novinu u limitiranju cene udžbenika, ograničenju obima knjiga i zabranu poklona koje nastavnici dobijaju od izdavača. Podzakonski akt kojim bi se limitirala cena udžbenika nikada nije donet, preporuka o ograničenju obima knjiga nije primenjivana, a darivanje nastavnika koji izaberu udžbenik nikada nije prestajalo. Borba za tržište smanjila je transparentnost i povećala korupciju prilikom izbora udžbenika koji bi bili zastupljeni u školama. Izdavači su vremenom postajali sve izdašniji u nagradama za nastavnike koji se opredele za njihove udžbenike, te se od poklona u vidu tableta, šolja za čaj i torbi, prešlo na darivanje televizora za škole, besplatnih seminara i putovanja na Bled, Divčibare, Zlatibor, ili u Solun. Prema svedočenju predstavnika manjih izdavačkih kuća, napravljen je lanac povezanih pritisaka na direktore škola, a oni to prenose na nastavnike koji bi trebalo da biraju nastavna sredstva. Iako je cilj liberalizacije tržišta trebalo da bude povećanje kvaliteta udžbenika, u praksi je monopol prenet sa državne na privatnu, nemačku, kompaniju.

Ipak, još je značajniji uticaj koji vlasnici izdavačkih kuća imaju na izvršnu i zakonodavnu vlast Republike Srbije. Demokratska stranka Srbije pita Predsednika Aleksandra Vučića, da li su tačni navodi da je na sastanku u Štutgartu, vlasnik izdavačke kuće Klet, dobio uveravanja da novi Zakon u udžbenicima neće proći skupštinu? Da li su tačni navodi da je nakon što se ovaj Zakon ipak našao u skupštinskoj proceduri, na adresu Vlade Republike Srbije stiglo pismo Filipa Hausmana, vlasnika izdavačke kuće Klet, u kojem on izražava nezadovoljstvo što predloženi zakon ograničava cenu udžbenika? Da li su ovo pismo i pritisak gospodina Hausmana kao i pritisci iz nemačke ambasade i Evropske unije, razlozi što pravilnik po kojem bi se formirale cene udžbenika nikad nije usvojen?

KVALITET UDžBENIKA I OBRAZOVANjE

Pored činjenice da je državni zavod, a time i država, oštećena za oko 50 miliona evra godišnje, postavlja se pitanje i kakav je kvalitet ovih udžbenika i gradiva koje naši mlađi naraštaji treba da uče. Udžbenike za izdavačku kuću koja ima monopolski položaj na tržištu Srbije, uglavnom pišu stranci, odnosno da su stranci ti koji odlučuju šta će i koje činjenice će deca učiti. Ono što je najspornije su udžbenici iz istorije, srpskog jezika i geografije. Svedoci smo mnogih pokušaja izvrtanja istorijskih činjenica u udžbenicima, kao i neprimerenih sadržaja u udžbenicima.

Tako je, na primer, u udžbeniku za osmi razred jednog izdavača za predmet ''Tehničko i informatičko obrazovanje'' prikazana fotografija internet strane na kojoj se kao omiljene stranice nalaze tri linka sa pornografskim sadržajem. Takođe, u udžbeniku ''Istorija za sedmi razred'' drugog izdavača, danak u krvi je predstavljen kao prilika za napredak srpskog naroda i mogućnost napredovanja na društvenoj lestvici. Učenici šestog razreda imali su priliku da uče laži da su Albanci starosedeoci na Balkanu i da su Srbi oteli njihovu zemlju. Ovakvih primera je mnogo, i pravo je pitanje, da li država ima svoj suverenitet, svoju nezavisnost, ukoliko stranci vrše edukaciju dece i nameću iskrivljene istorijske činjenice? Da li će u budućnosti biti normalno da deca uče da je Gavrilo Princip bio terorista, da su manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji, kulturna baština Albanaca, koji su tu bili starosedeoci, odnosno da je Murata na Kosovu ubio Miloš Obilić, albanski junak?

ZAKLjUČAK

Demokratska stranka Srbije, poziva Vladu i Predsednika Republike, da pokrenu inicijativu da se razmotre efekti Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima. Smatramo da je ovaj Zakon proizveo dovoljno loših efekata, kako u pogledu finansija, tako i u povećanju korupcije i štetnog uticaja na obrazovanje dece. Zalažemo se da se ovaj štetni Zakon povuče i usvoji novi zakon, kojim će se vratiti značaj Zavoda za udžbenike, kao jedine relevantne, državne, institucije, kojoj će zadatak biti izdavačka delatnost udžbenika i nastavnih sredstava. Takođe, novim zakonom bi trebalo propisati da udžbenici i nastavna sredstva budu besplatni za sve đake osnovnih i srednjih škola, a ukoliko bi poslove izdavanja radio Zavod za udžbenike, država bi mogla naći sredstva za ovu namenu (Zavod ne bi imao za cilj profit, već samo optimalno finansiranje izrade udžbenika, naknade za naučne saradnike i autore i plate zaposlenih u Zavodu, te bi cena udžbenika bila značajno niža).

Pitamo Agenciju za boprbu protiv korupcije i Tužilaštvo, u kojoj fazi je postupak po prijavi bivšeg ministra Srđana Verbića iz januara 2016. godine, kada je u pisanom obliku obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade Zakona bio ''izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća,kao i drugih lica koja su povezana sa tim izdavačima''?

Pitamo, da li je suprotstavljanje bivšeg ministra Verbića uticalo da on ne bude ministar u aktuelnoj Vladi, odnosno da li su uticaj na izbor ministra imala izdavačka kuća Klet i nemačka ambasada?

Na kraju, pozivamo Komisiju za zaštitu konkurencije da ispita položaj učesnika na tržištu udžbenika i nastavnih sredstava, i ukoliko ima elemenata, izrekne kazne za lica koja imaju monopolski status.

Autor je Milan Bojović, član Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije